Buntovni glas urbanog Brazila, odjekivaće Distriktom u završnici programa Druga? Evropa! Rep umetnik Eđgar nastupiće u Evropskoj prestonici kulture 27. novembra i zajedno sa novosadskim reperima osvojiti umetničku scenu. Novosadskoj publici će se kroz angažovanu umetnost i sajberpank predstaviti kontroverzni brazilski umetnik, koji na scenu izlazi maskiran. Eđgar će svojim upečatljivim modernim izrazom i tekstovima pesama, poslati jaku poruku za kraj programa EPK.
Brazilski reper, multitalentovani Eđgar potiče iz favela, a na svetskoj sceni poznat je kao umetnik koji koristi reciklirane materijale za izradu svoje odeće i MPC za pravljenje muzike, ukrštajući različite segmente kao što su moda, muzika, vizuelna audiovizuelna umetnost, ali i umetnička režija. Njegov debitantski album Ultrassom, sa kojim je „uskočio“ na brazilsku urbanu scenu 2018. godine, pruža distopijski pogled na budućnost Brazila, ali je prepun poezije. U susret njegovom nastupu u Distriktu, Eđgar je za Visit Novi Sad govorio o problemima društva i životne sredine, temama koje se u njegovoj umetnosti neprestano prepliću.
Kako se osećate povodom dolaska u Evropsku prestonicu kulture, gde ćete nastupiti 27. novembra? Kakva su vaša lična očekivanja od koncerta i šta nam ovom prilikom donosi Eđgar?
U gradu gde su napuštene fabrike postale živahni umetnički centri, a istorijska tvrđava pretvorena u mesto održavanja koncerata i kulturnih događaja, ima mnogo toga da se izabere. Radujem se što ću videti i naučiti mnogo toga od mojih novih prijatelja iz Srbije.
Trudim se da ne stvaram očekivanja koja se mogu pretvoriti u lošu anksioznost, više se radujem anksioznosti prvog sastanka. Nešto poput žeđi početka veze, nameravam da pružim sve od sebe. Nemogućnost da donesem svoj Vj je gubitak za narativ nastupa. Ipak, ono što možete očekivati je nastup koji se dve godine zaredom smatrao najboljim nastupom u Sao Paolu.
Aktivni ste na brazilskoj urbanoj sceni četiri godine, pojavili ste se 2018. sa debi albumom Ultrassom (Deck Disc). U svojim pesmama govorite o problemima društva i životne sredine. Koji fenomeni pokreću vaš točak inspiracije?
Fenomeni koji me inspirišu su natprirodne pojave i prirodne katastrofe, poredak samog haosa, kao i algoritam sadašnjeg vremena.
Vaš umetnički izraz spaja recikliranu modu, muziku, vizuelnu i audiovizuelnu umetnost. Kako uspevate da povežete ove različite segmente i kako vas oni izdvajaju na sceni?
Mislim da se sve platforme na kojima radim preklapaju. Primer kako ovaj međudisciplinarni odnos postoji u mom radu: napravim majicu sa štampom fraze iz pesme; majica postaje kostim za video klip gde je nose igrači; nakon objavljivanja klipa nosim je u emisiji; zatim se majica uramljuje i stavlja u prodaju na izložbi savremene umetnosti. Dakle, nema kraja umetničkim predmetima koje razvijam, oni prožimaju ples, film i performans. Komadi i ideje se prirodno razvijaju i prolaze kroz faze.
Može li umetnost doprineti širenju svesti o značaju zaštite životne sredine?
Umetnost ima fundamentalnu ulogu u opisivanju paralelne budućnosti i opciju da se sa tom budućnošću živi. Funkcija umetnika je između šamana iscelitelja i političara u dijalogu sa narodom.Ukoliko umetnik ništa ne kritikuje, njemu je potrebna kritika.
Na binu izlazite maskirani. Šta za vas predstavlja maska, da li je vidite kao predmet koji skriva ili otkriva drugačije lice?
Maska od recikliranog materijala, ona sa sofisticiranijom završnom obradom u keramici ili drugim materijalima, ima moć da me udalji od ljudske fiziologije i izbriše sličnosti sa prisutnim licima, potpuno naglašavajući glas i tekst koji se citira. Moje maske su kao ogledala, govore samo ono što vi sami svakodnevno govorite, ali nikada ne čujete.
Šta mislite koje su glavne razlike između latino i evropske muzičke scene?
Glavne razlike su relativne, ima mnogo Latinoamerikanaca u Evropi i mnogo Evropljana u Americi, tako da postoji uzajamnost, koja nije uvek recipročna, ali postoji.
Danas Korejci sviraju sambu, Danci pevaju regeton, Englezi mešaju mantre, Indijci izvode dip haus, Francuzi stavljaju akcenat na afričku muziku, a Brazilci sve to mešaju sa fankom.
Koliko je odrastanje u faveli uticalo na vaš rad?
Favela je izvor inspiracije i beskrajnog stvaranja subverzivnih i smelih misli u potrazi za boljom strukturom građanstva i društva. Ona me je učinila mešavinom gangstera i društvenog aktiviste. Odrastali smo slušajući da oni koji su rođeni u faveli imaju dva puta, ili da stradaju od policije ili da budu uhapšeni, ja i mnogi drugi ljudi u Brazilu smo dokaz da je ova rečenica potpuno pogrešna i da ko dolazi iz favele može postati naučnik, filmski glumac ili internacionalni umetnik.
U saradnji sa novosadskim reperima pripremili ste singl pod nazivom Dolar, lira, evro, koji će biti predstavljen u Distriktu. Kako biste opisali svoju saradnju?
Veoma sam srećan što sarađujem sa Nidžom i Rođenim na ovoj pesmi. Nismo sigurni da li će naziv ostati isti, ali nam se dopada rezultat.
Verovatno će to biti prva rep pesma na portugalskom i srpskom. Dolazim u Novi Sad nekoliko dana pre nastupa da probam i smislim spot za ovu pesmu. Dobijam osnovu pesme u saradnji sa Abelom i Kajnanom, dva brazilska fank producenta, pišem svoj deo i refren koji već mapira strukturu pesme.
Da li ste do sada bili upoznati sa srpskom alternativnom scenom?
Već sam čuo za Sandru Afriku i Maksa Vićentea, ali znam da Nidža i Rođeni imaju više veze sa zvukom koji ja radim. Radoznao sam da upoznam još umetnika savremene scene u Srbiji.
Šta vas, pored muzike i scene, čini zaista srećnim i gde nalazite zadovoljstvo u životu?
Dobio sam nagradu za borbu protiv rasizma u Brazilu, uradio sam tri modne revije, režirao muzičke spotove i ove godine sam režirao svoj prvi kratki film. Dakle, moje zadovoljstvo je da se odmorim od umetničkog projekta koji se dobro završio, razmišljajući o tome kada ću započeti sledeći.
Autorka: Marina Marić
Foto: Luiz Garrido
