Da je umetnost ušla u sve pore života Novosađana, da je pronašla put do svakog kutka grada, te da su umetnici i kulturne institucije vidljiviji i dostupniji svima, dokaz je uspešna godina prestižne titule koja je, možda samo kalendarski iza nas. Ovo veliko priznanje koje je od svih gradova Srbije zasluženo dobio Novi Sad, nastaviće da živi u ovom gradu kulture.
Titula EPK ostaje Novosađanima kao legat, kao nasleđe, kao značka na reveru kojom se ovaj grad ponosno diči i po čemu se strateški pozicionirao na evropskoj umetničkoj i turističkoj mapi. Upravo je ova titula otvorila put da kultura u ovom gradu nastavi da se razvija i pronalazi inovativne načine da podjednako dopire do svih nas.
Ostaju nam nagrade i priznanja koja su pristizala tokom svih godina priprema za Evropsku prestonicu kulture, ostaju nam novi prostori i punktovi za kulturu širom Novog Sada, poput Kulturnih stanica, ostaju nam obnovljeni delovi grada koji svojom novoistaknutom lepotom prkose vremenu, ostaje nam umetnička praksa održavanja kulturnih događajima u neočekivanim prostorima, ostaju nam najbolji evropski kulturni trend brendovi koji su utemeljeni upravo u Novom Sadu (Doček i Kaleidoskop kulture), a koji će nastaviti da privlače i oduševljavaju publiku narednih godina.
Kvalitet kulturne ponude grada bogatog nasleđa prepoznali su ne samo brojni znatiželjni turisti koji su, tokom čitave godine, s budnom pažnjom pratili odličan program u osam lukova i čak 4000 događaja, već i ugledni svetski mediji istaknuvši ga na evropskoj kulturnoj mapi. Kruna titule Evropske prestonice kulture bili su brojni domaći i inostrani umetnici koji su bili deo svakodnevice građana i posetilaca grada, publika koja je sve vreme podržavala kvalitetnu umetnost, partneri koji su posredno ili neposredno učestvovali u titularnoj godini, ali i radnici u oblasti kulture koji su doprineli da upravo ta umetnost, pod evropskim reflektorima, dodatno zasija.
Neki od njih su nam otkrili svoj doživljaj Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, ali i istakli višestruki značaj za lokalnu kulturnu scenu i negovanje umetničke prakse.
“Siguran sam da velika većina ljudi nije svesna koliki je ovo značaj za kulturu, identitet i razvoj Novog Sada, ali i cele Srbije. Pored projekata zavidnog kvaliteta, ostaje nam vrhunska tehnologija koju će i kasnije koristiti institucije kulture, obnavljeni su kvartovi i još mnogo toga. Volim Novi Sad i mislim da je potpuno zaslužio ovu prestižnu titulu iz onog što sam video do sada” – objasnio je dr Dušan Jovović, multimedijalni umetnik čija je aktuelna izložba Vreme i Vaseljena otvorila ovu titularnu godinu.
Zadovoljstvo koje donosi ova titula oseća i poznata spisateljica Rumena Bužarovska, čiji je književni susret sa Novosađanima upriličen tokom programskog segmenta Seobe. Poslušajte u nastavku njen doživljaj EPK.
Novi Sad je dobio jedinstvenu priliku da se postave novi standardi na kulturno-umetničkoj sceni grada, ali i ojačaju internacionalne i regionalne veze, smatra i generalni direktor Festivala uličnih svirača, Bora Beljanski. Sa njim se slaže i novosadski umetnik i profesor na Akademiji umetnosti, Mileta Poštić, koji je dodatno istakao da značaj EPK može da promeni profesionalnost odnosa prema organizaciji kulturne scene, da ga osavremeni, poboljša i učini raznovrsnim.
“Ohrabriće i mlađe umetnike, nadam se, da se odvaže da preuzmu veću odgovrnost u svom kretivnom radu. Sve u svemu, sve što se radi povodom tog sistema i događaja je veliko iskustvo i veliki pomak” – objasnio je Poštić.
Da prave prestonice kulture ne postaju to na jednu godinu i da su to upravo oni gradovi koji umeju da prepoznaju prave vrednosti u kulturi, da ih podržavaju i razvijaju tokom dugog niza godina, čvrsto veruje i reditelj Kokan Mladenović. U njegovom maestralnom rediteljskom poduhvatu Guliverova putovanja, koje je izvedeno na ulicama Novog Sada, imali smo priliku da uživamo tokom programskog luka Budućnost Evrope.
“Novi Sad ima sav potencijal da kvalitet i sadržina njegove kulturne ponude bude dostojna prestonice. Nadam se da će ova laskava titula za sobom ostaviti mnogo izgradjenih i opremljenih prostora za kulturne delatnike, nezavisnu scenu i institucije kulture, kao i da će neko za, recimo, deset godina moći da kaže da je novi talas novosadske kulture započeo u godini kada je ovaj grad bio Evropska prestonica kulture” – smatra Kokan Mladenović.
Novi Sad zaista ima takav potencijal, a to je prepoznao i legendarni Rambo Amadeus, koji mu se rado vraća.
Novi Sad uvek rado posećuje i fantastični izvođač sevdalinki, dobro poznati izvođač Božo Vrećo, kog smo slušali u martu u okviru programa Seobe.
Jedna od najistaknutijih ilustratorki sadašnjice, Malika Favre, koja se po prvi put susrela s umetničkom dizajn scenom Novog Sada, održala je predavanje o ilustraciji u okviru Kaleidoskopa kulture. Tada se po prvi put susrela oči u oči sa Novim Sadom i priznala da je izuzetno značajno isticanje ovakvih “dragulja kulture” na evropskoj mapi.
Još jedan umetnik koji se zahvaljujući EPK prvi put susreo sa Novim Sadom, jeste Japanac Akinori Oiši. On je tokom programa Budućnost Evrope održao nekoliko radionica za mlade, a ostavio je i lični pečat Novom Sadu. Sigurno ste primetili njegove crteže sićušnih, nasmejanih likova koji krase izloge pojedinih prodavnica, prostorije EPK u centru grada i drugih objekata. Obratite pažnju kada se budete šetali gradom. Akinori je u Novom Sadu proveo više od mesec dana i istakao da je ovde osećao izuzetno gostoprimstvo, te sa se oseti kultura u vazduhu.
“Ovde se ne osećam drugačije, osećam se kao da sam kod kuće. Ljudi su tako ljubazni, a primećujem da je grad dosta fokusiran na umetnost i to me raduje.”
Energiju grada koji živi kulturu osetio je i jedan od naših najpoznatijih glumaca mlađe generacije, Andrija Kuzmanović, tokom svoje posete Kaleidoskopu kulture koji promoviše kulturu zajedništva.
“Od 2009. godine, kada sam prvi put dirigovao u Srbiji, zaronio sam duboko u kulturni i mentalni identitet ove zemlje, naučio sam jezik i uvek osećao poštovanje prema Srbiji. Posetio sam Novi Sad nekoliko puta i dirigovao sam na jednom koncertu 2019. godine i ono što mogu da kažem je da je grad prelep i ima zaistab bogatu istoriju”
Ovo su reči čuvenog nemačkog dirigenta Gabrijela Felca, umetnika kojem se možemo samo klanjati nakon maestralnog dirigovanja orkestrima koji su odsvirali svih devet Betovenovih simfonija u jednom danu. Podsetimo, finalni događaj i Betovenova deveta simfonija okupila je na Tvrđavi preko 7 hiljada ljubitelja klasike.
Jedan od naših najistaknutijih klasičara, virtuoz na violini, koji se proslavio i na svetskoj sceni, Stefan Milenković, istakao je ovom prilikom vrednost raznovrsnog umetničkog programa koji je tokom titualarne godine oplemenjivao život Novosađana i posetilaca Novog Sada.
Prema njegovom mišljenju, koje je izneo svojevremeno u intervjuu za Visit Novi Sad, Milenković je rekao da nema grada u regionu koji je više prestonica kulture od Novog Sada. A sa tom tvrdnjom slaže se i direktorka Galerije Matice srpske, Tijana Palkovljević Bugarski.
“Novi Sad je uvek imao bogatu umetničku scenu kao grad velikog broja ustanova kulture i festivala. Titula EPK doprinela je uvećanju broja manifestacija ali, što je još važnije, njihovom kvalitetu. Učinjeni su iskoraci ka inovativnijim i interesantnijim programima koji su pokazali evropski duh i trendove, a grad predstavili kao veliku umetničku scenu. Kulturni identitet ovog grada mogao bi se definisati kao spoj tradicije i inovacije, klasičnih vrednosti i savremenih koncepata koji stvaraju vibrantnu umetničku ponudu.”
Novi Sad je u ovoj važnoj, istorijskoj godini bio jedna velika pozornica, kultura je bila i ostala način života građana, a kako kaže Nemanja Milenković, direktor Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, postavljeni su čvrsti temelji za njen dalji razvoj. Snažni, već sada čak evropski prepoznatljivi. O Novom Sadu izveštavaju najznačajniji evropski mediji, a dive mu se pojedine organizacije EPK i gradovi.
“Veliki je to kompliment i podstrek. Ipak, ako mene pitate, ova titula je bila samo osnova da iz minusa dođemo u plus. Ukoliko to ne iskoristimo, ovo će biti samo ‘odlazi cirkus iz našeg malog grada’. Strategija razvoja kulture Novog Sada do 2026. godine su vera i nada da se tu ne treba i neće stati. Moj subjektivan utisak, uzimajući u obzir i pandemiju i situaciju u Evropi, jeste da smo čudo napravili” – zaključio je Nemanja Milenković.
Autorka: Marina Marić
Foto: Vladimir Veličković, Ervin Kovač, Jelena Ivanović, Marko Pudić
