Danica Vukićević: Knjige su posebna bića, s telom i mirisom, s duhom

„Književnost je osnova svega, jer je priča osnova svega“, ovako o književnosti govori pesnikinja i dobitnica NIN-ove nagrade Danica Vukićević, koja će zajedno sa Muharemom Bazduljem i Milicom Vučković učestvovati u književnom razgovoru koji će se održati u Distriktu (objekat Biro), u subotu, 14. oktobra od 19 časova, u okviru finalnog programa nedelje književnosti šestog Kaleidoskopa kulture.
Danica Vukićević je pre svega pesnikinja, ali i književna kritičarka i esejistkinja. Pored pomenute NIN-ove nagrade za roman godine Unutrašnje more, dobitnica je i priznanja ProFemina, Biljana Jovanović, Milica Stojadinović Srpkinja, Kondir Kosovke devojke. Autorka je nemalog broja knjiga poezije, a pesme su joj prevođene na više svetskih jezika. Ovom prilikom, Danica Vukićević dolazi u Novi Sad, a u susret književnoj večeri porazgovarali smo o budućnosti štampane knjige, gostovanju u Distriktu, ali i njenim preporukama za čitanje.
U okviru nedelje književnosti na ovogodišnjem, šestom Kaleidoskopu kulture, učestvovaćete u književnom razgovoru sa još dva istaknuta pisca. Kakva su vaša očekivanja i radujete li se dolasku u Novi Sad?

Novi Sad je grad moga detinjstva, dolazila sam kod ujaka, imam brata od ujaka koji živi ovde. Sestra od ujaka je u Londonu. Oni su deo moga detinjstva. Imam prijatelje i bivše prijatelje ovde. Volim Novi Sad i radujem se dolasku.

Kaleidoskop kulture je najbolji evropski trend brend koji traje pet nedelja i spaja pet vrsta umetnosti. Jedna od njih je, dakle, književnost. Koliko je danas važno promovisati ovu vrstu umetnosti i kako vi posmatrate budućnost štampane knjige u eri sveopšte digitalizacije?

Književnost je osnova svega, jer je priča osnova svega (štrajk holivudskih scenarista nešto govori o tome). Postoje najrazličitije predstave o ulozi književnosti i one se prilagođavaju i menjaju prema tome ko aktuelnu realnost proizvodi s pozicije moći, važan je i kulturološki koncept u kojem ona živi i pliva. Ne znamo da li će opstati bilo šta od onoga što mislimo da poznajemo ili od onoga što se čini večnim. Jezička slika sveta je moćna, ali ne i jedina. Ipak, knjige su posebna bića, s telom i mirisom, s duhom.

Kako komentarišete transformaciju Distrikta? On je nekada bio mesto starih fabrika, a danas su ti prostori obnovljeni i služe u svrhu kulture i umetnosti.

U mnogim svetskim metropolama takvi prostori su umetnički kvartovi; otkada je istočnoevropski svet postao monolitno nesocijalistički, sveta mesta progresa i nade opustela su, postala su aveti. I svako oživljavanje i spasavanje bar golog prostora, zaslužuje podršku. A posebno ako tu počnu da se nastanjuju muzika i najrazličitiji umetnički/kulturni sadržaji, koji ljude spajaju i čine radosnima. Beograd je imao divnu veliku zgradu Bigza kao mesto alternativne kulture/umetnosti, ali ta prilika je izgubljena.

Koliko je važno u današnje vreme da umetnost približimo svima i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa svakodnevnim društvenim izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?

Umetnost je i skrivena i sveprisutna. I svačija i ničija. Umetnost je kao život pčela. Svet bi nestao bez njih. Pčele i umetnost!

Na čemu trenutno radite i šta publika može očekivati u budućnosti?

Neočekivano.

Šta trenutno čitate i koje knjige biste nam preporučili?

Čitajte dobitnice Nobelove nagrade i uživaćete. Ne samo poslednju već i njene prethodnice.

Autori: Marina Marić i Feđa Putnik

Povezani članci