„Inicijativa da se Mitru Subotiću Subi, našem značajnom savremenom umetniku i pioniru elektronske muzike na našim prostorima, napravi obeležje veoma je važna u današnjem vremenu u kome živimo zbog negovanja i čuvanja pravih i čistih vrednosti zasnovanih na ličnim doprinosima kulturi i društvu u svom najelementarnijem obliku – umetnici poput njega su uvek bili ti koji su oblikovali duh vremena. Mitar Subotić Suba je umetnik čije je shvatanje zvuka, muzike i stvaranja uopšte umnogome prevazilazilo muzičke žanrove, jasno definisane postulate, a može sa reći i vreme u koje je njegov, na žalost, kratki kreativni vek bio smešten“ – ovako o skulpturi posvećenoj Subi, nedavno otkrivenoj u Limanskom parku, govori autor i pobednik vajarsko-arhitektonskog konkursa za izradu skulpture, Milan Kulić.
Svojim minimalističkim delom, autor je predstavio energiju Subinog stvaralaštva, inspirisan jednostavnošću i slojevitom sadržajnošću njegove muzike koja je osvojila svet. Skulptura koju potpisuje naš sagovornik Milan Kulić, odabrana je u okviru konkursa koji je prethodno raspisala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u saradnji sa Fondacijom „Mitar Subotić Suba”.
Na ovaj način je Novi Sad, koji je odnedavno na prestižnoj UNESCO listi u kategoriji digitalnih i novih medija, obogatio svoje kulturno nasleđe savremenom skulpturom jednom od svojih najinovativnijih umetnika, Mitra Subotića Sube, takođe dobitnika UNESCO nagrade. Porazgovarali smo sa autorom skulpture, koja krasi jedan od nalepših novosadskih parkova.
Prošle godine, u godini titule Evropske prestonice kulture, Novosađani su imali priliku da isprate bogat program posvećen muzičaru Mitru Subotiću Subi u novosadskom Distriktu, a sada smo dobili i skulpturu posvećenu ovom muzičaru za koju ste zaduženi vi. Šta vas je inspirisalo pri pravljenju koncepta skulpture i kako vaše delo korespondira sa Subinim stvaralaštvom?
Svaka oblikovana forma sama po sebi ne govori o procesu svog nastanka ništa više od onoga što se može pročitati sa njene površine u vidu tragova procesa modelovanja. Nalik na muzičko komponovanje, modelovanje je uvek proces između ideje i forme; to je lični momenat „razgovora“ vajara i materijala u kome se obe strane predstavljaju sa svojim mogućnostima i ograničenjima i pokušavaju da ih, na određen način, prevaziđu. Poput Subinog neprekidnog dijaloga koji je vodio sa time šta je sve ton i na koji način se sve može komponovati složena muzička kompozicija, modelovanje ove skulpture rezultat je primene sličnih metoda u vizuelnom kontekstu.
Skulptura je minimalnog izraza i nastala je kao rezultat analitičkog istraživanja osnovnih elemenata skulpture kao trodimenzionalnog objekta (istraživanja proporcije, mase, volumena, ravnoteže, ritma). Već na ovom prvom koraku u pojašnjenju ideje može se podvući paralela sa muzičkom kompozicijom – nasuprot proporciji, masi, volumenu, ravnoteži i ritmu u „komponovanju“ trodimenzionalnog likovnog dela stoje ton, melodija, harmonija i ritam u muzičkoj kompoziciji – i stoga se ova skulptura može odrediti kao trodimenzionalna analogija muzičkom delu. Na ovan način, u statičnu čvrstu prirodu skulpture utkano je kretanje i energija muzike a konačna forma je inspirisana jednostavnošću i slojevitom sadržajnošću komponovanja Mitra Subotića Sube.
Priroda oblikuje svoje forme preko delovanja prirodnih sila i cikličnih promena koje se odnose na opšte uslove života, rasta i nestajanja. Nijedna čovekova aktivnost ne može biti odvojena od prilagođavanja prirodnim uslovima, te stoga postoji mnogo sličnosti u oblikovanju koje se spontano odvija u prirodi i svesnog čovekovog oblikovanja – princip univerzalne (prirodne) harmonije je maksima svakog stvaraoca i ona je jasno izražena u Subinom radu. Usvajanje Subinog principa stvaranja postalo je glavni motiv mog kreiranja vizuelnog rešenja koje bi na adekvatan način oslikalo suštinu Subinog dela.
Kako posmatrate lokaciju na kojoj je skulptura postavljena? Da li smatrate da ste, na neki način, produžili život ovog velikog i značajnog umetnika?
Pozicija skulpture u Limanskom parku je u realizaciji ideje za konkurs bila veliki izazov, jer se njena sagledivost mora istovremeno posmatrati ne samo na mikrolokacijskom planu (u smislu parka kao očekivanog mesta za odmor i razonodu) već i kroz makro perspektivu kao urbanog gradskog jezgra – saobraćajnog i pešačkog čvorišta dva gradska bulevara. Iz tih razloga, moje razmišljanje o skulpturi je išlo u smeru minimalističke forme koja poseduje dualnost sopstvenog vizuelnog sadržaja i stoga budi različite doživljaje u posmatraču. Lokacija u Limanskom parku omogućava njenu nesmetanu komunikaciju sa prolaznicima i otvara novu ambijentalnu celinu savremenog konteksta jednog gradskog jezgra.
Kod nas obično možemo primetiti biste posvećene značajnim umetnicima, a vaša skulptura je ipak savremena. Kako vi gledate na spomeničke skulpture?
Umetnička forma, za razliku od ostalih formi, ne može predstavljati samu stvarnost već isključivo njen lik, to jest, način na koji je ona viđena i oblikovana našom spoznajom. Umetnička forma tako oslikava način na koji svest oslikava stvarnost čime umetničko delo postaje izdvojeno kao posebna stvarnost unutar fizičke stvarnosti. Forma tako postaje manifestacija stvaralačkog principa koji prethodi i određuje čulno opažljivo delo, ili tačnije, posrednik koji stvaranje čini čulno dostupnim i prepoznatljivim. Umetnost, dakle, ma od čega bila stvorena i koga god predstavljala, ne može se svesti na mehaničku reprodukciju poznate stvarnosti, već bi trebalo da postane živa tvorevina koja pokazuje stvarnost onakvom kakvom je mi vidimo. Voleo bih kada bi se ovim principom vodili umetnici koji imaju priliku da realizuju javne spomenike.
Kakvi su, po vašem mišljenju, odjeci titularne godine EPK za grad kulture kakav je Novi Sad ? Smatrate li da su stvorene nove kulturne vrednosti u gradu a i šire?
Smatram da je prošla godina umnogome doprinela gradu, pre svega umetnicima koji su predugo bili marginalizovani, prepušteni sami sebi bez ikakve gradske strategije za dostojanstven rad u kulturi i život u društvu. Otvaranje novih gradskih kulturnih stanica doprinelo je raznolikosti umetničke scene, stvorila se jedna nova misao o tome šta je sve potencijal koji može da se razvija i u koji treba da se ulaže. To će sigurno ostati trajno implementirano u duh grada i svest pojedinca.
Foto: Vladimir Veličković
