Možda ste već primetili interesantnu postavku u Limanskom platou, koju čini 49 umetničkih zastava na jarbolima. Novi Sad kao Evropska prestonica kulture, dobio je novi umetnički prostor, svoju prvu galeriju na otvorenom i to na Subinom platou, posvećenom pioniru elektronske muzike – Mitru Subotiću Subi. U okviru programa Seobe, otvorena je izložba umetničkih zastava MigrArt, koja krasi novu galeriju, a obuhvata radove savremenih umetnika iz pet Evropskih prestonica kulture na temu migracija u umetnosti. Projekat je realizovan u saradnji sa Galerijom Bel Art.
Novosadskoj publici se, kroz izložbu MigrArt, predstavlja sedam umetnika iz bivših, sadašnjih i budućih Evropskih prestonica kulture: Réka Huszár (Mađarska, Vesprem 2023), Alain Welter (Lukesemburg, Eš 2022), Marina Milanović (Srbija), Alena Klaćikova (Srbija), Danijel Babić (Srbija), Are Andreassen (Norveška, Bodo 2024), Leo Kirinčić (Hrvatska, Rijeka 2020).
Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa troje savremenih umetnika čiji fantastični radovi oslikavaju migracije, a koji se vijore na 49 jarbola visine osam metara. Nagrađivana novosađanka Alena Klaćikova, stipendista fonda za mlade talente koja radi kao asistent u Galeriji Bel Art, a beleži uspehe u oblasti litografije i u Nemačkoj, ističe da je upravo dužnost umetnosti da preispita i istraži migracije, u nadi da ćemo malo bolje razumeti jedni druge. Pored nje, razgovarali smo sa i sa talentovanim illustratorom i muralistom Alenom Velterom, koji dolazi iz Eša u Luksemburgu, grada koji je uz Novi Sad takođe ove godine poneo titulu EPK. Svoje impresije o izložbi, a li i temi migracija u umetnosti, prenela nam je i modna i 3D dizajnerka Reka Husar, koja je iz Budimpešte došla u Novi Sad da predstavi migracije iz svog ugla. Njeni radovi će se takođe naći među umetničkim delima na jarbolima postavljenim na Subinom platou.
Možete li nam, za početak, približiti svoje radove koji će upotpuniti izložbu MigrArt? Kako kroz ovu postavku u Novom Sadu predstaviti tematiku seoba, ali i istoriju migracija zemlje iz koje dolazite?
Alena Klaćikova: Bavila sam se pojmom migracije i uzela ga kao univerzalni motiv, tako da on nije konkretno vezan za našu zemlju ili određeni migracioni period. Kroz ovu seriju sam pokušala da predstavim kretanje, cirkulaciju, fluidnost i tok strujanja mnoštva jedinki i njihovu posledičnu transformaciju u odnosu na izmenjenu pozadinu (sredinu). Fokus sam stavila na tu promenu koja se događa nakon migracije, promenu pojedinca u odnosu na sredinu i obrnuto, promenu sredine koja mutira i postaje novonastala celina.
Reka Husar: Seobe su veoma važna tema, posebno u današnje vreme. Međutim, moji projekti su uvek veoma lični, tako da sam za svoju kolekciju zastava crpela inspiraciju iz sopstvene prošlosti. Moja priča je počela u Vespremu, ali sam živela u Roterdamu, Madridu i Budimpešti. Odlučila sam da se preselim zbog boljih prilika i poslova, a i pandemija je uticala na moju rutu. Moji dizajni zastave su zasnovani na grbovima gradova u kojima sam živela. Simbole gradova sam pomešala sa ciljem da se osvrnem na ‘melting pot’ efekat. Seobe izazivaju kulturnu raznolikost u kojoj se tradicionalni znaci i običaji mešaju i spajaju. Rasterizovala sam konačne slike tako da su simboli i gradijenti rezultat nanošenja malih tačaka. Za mene ovo simbolizuje različitost i zajedništvo.
Alen Velter: Što se tiče izložbe MigrArt, bavim se isključivo migracijama u svojoj domovini. Pošto moja umetnost ima mnogo veze sa humorom i ironijom, pokupio sam karakteristike iz pojedinih zemalja i uporedio ih sa onima iz Luksemburga. U ovom slučaju izabrao sam da odvedem gledaoca na novo kulinarsko iskustvo mešajući specijalitete iz svake zemlje sa specifičnim proizvodima iz Luksemburga. Time stvaram novu zabavnu mešavinu nacija i kultura koja se (još) nikada nije dogodila u stvarnosti, ali je apsurdna i zabavna na svoj način.
Na koji način posmatrate uvek aktuelnu temu migracija u kontekstu umetnosti? Da li ste i sami kroz život prolazili kroz proces seoba?
Alena Klaćikova: Slabo sam se selila, ali sam sigurna da je pitanje migracija ljudima iz naših krajeva blisko na posredan ili neposredan način. Umetnost predstavlja odraz našeg socijalnog, psihološkog, emotivnog stanja i kao takva ona se uvek bavi fundamentalnim, savremenim pitanjima. Teško je u opšte ispratiti i razabrati posledice aktuelnih migracija, ali svakako da one donose brojne promene. Umetnost ima dužnost da iste preispita, istraži, iskusi i predstavi javnosti, u nadi da ćemo malo bolje razumeti jedni druge.
Alen Velter: Umetnost uvek treba da se bavi seobama, jer treba da bude dostupna svima i svako treba da ima priliku da bude deo nje! Zato volim javnu umetnost, jer je ona namenjena svima, a nikoga ne prisiljava da se njome bavi.
Dolazim iz male zemlje koja je značajno porasla kroz seobe. Međutim, moji preci su došli u Luksemburg tako davno, da nisam lično doživeo nikakav migracioni proces.
Kako se odvija saradnja sedam umetnika koje ne samo da povezuju umetnost, već i činjenica da dolazite iz nekadašnjih, trenutnih ili budućih prestonica kulture?
Alena Klaćikova: To što smo svi predstavnici svojevremenih prestonica kulture je nit koja nas je povezala. Projekat nismo radili zajedno, već je svako svoju ideju predstavio u okviru sedam zastava. Radovima smo pristupali individualno, sa različitim pristupima istoj temi. Mislim da je to rezultiralo velikom raznovrsnošču i da posmatrači imaju priliku da sagledaju sedam uglova gledanja na isto pitanje. Moja saradnja je primarno bila sa kustosom projekta i organizatorima koji su izrodili ovaj divan koncept.
Reka Husar: Lepa stvar u vezi sa tehnologijom je što ljudi različitog porekla iz različitih mesta imaju priliku da se ujedine. Mislim da će moj jarbol predstavljati i ovu uniju i vezu dok će se baviti temom seoba.
Da li ste do sada imali iskustva sa izložbama sličnog koncepta poput MigrArt-a, u kojoj se umetnički radovi prikazuju na zastavama i jarbolima?
Alena Klaćikova: Ne, nisam imala ovakvu priliku do sada. Jako mi je prijalo da radim u ovom nekonvencionalnom mediju i mislim da su zbog toga likovna rešenja bila sveža i posve drugačija. Posebno me raduju prilike za izlaganje na otvorenom, treba nam više toga.
Reka Husar: Nisam imala iskustva u dizajniranju zastava, tako da je bilo veoma izazovno i inspirativno. Zastave koriste dobro poznate simbole da identifikuju određeni entitet. Međutim, danas se njihovo značenje dovodi u pitanje i osporava zbog migracija. Savremeni multikulturalni životni tok je remiks kulturnih identiteta i nacionalnog, tradicionalnog nasleđa, i mi neprestano stvaramo i reprodukujemo kulturni “melting pot”.
Alen Velter: Ovo mi je prvi put i jedva čekam da vidim konačane rezultate i čujem impresije!
Kako vi vidite svoj ili druge gradove u svetlu titule Evropske prestonice kulture? Koliko takva titula jednom gradu doprinosi isticanju mladih umetnika?
Alena Klaćikova: Iskreno da vam kažem, meni titula slabo šta predstavlja. Ona se bavi formom spektakla koji je meni sasvim stran. Drago mi je da postoje nove platforme za kulturna dešavanja, da postoji sistem podrške za umetnost i kulturu, a samim tim i prekopotrebne prilike za mlade umetnike. Vrlo sam zahvalna za priliku koja nam je ukazana. Mislim da će se veličina doprinosa pokazati vremenom. Ono što odoli zubu vremena, to će se pokazati kao kulturni doprinos.
Reka Husar: Mislim da članstvo u porodici Evropske prestonice kulture otvara mogućnosti i pruža šanse za mlade umetnike. Međutim, ne samo kao umetniku, već i kao građaninu mi se čini da to daje mnogo energije i vitalnosti gradovima učesnicima. U Vespremu su nedavno započeti veliki građevinski radovi i kulturni razvoj.
Alen Velter: Mislim da ovo može biti veliko dragocena prilika da se zapitamo, ko smo mi zapravo? Šta predstavljamo? Kako želimo da dočekamo ljude iz inostranstva sa našom kulturom i tradicijama? S druge strane, biti pod reflektorima titule Evropske prestonice kulture daje dobru priliku mladim domaćim umetnicima da se dokažu i pokažu svetu šta imaju da ponude.
Kako vam se dojmi programski luk Seobe, koji ističe značaj migracija i njenih pozitivnih posledica na umetnost i kulturu?
Alena Klaćikova: Pitanje seoba je vrlo interesantno za istraživanje. Ono je jedno od esencijalnih pitanja današnjice. Kada razmišljam o programskom luku Seobe, poseban utisak je ostavila izložba dokumentarnih fotografija (NE)NASTANJENI, koja govori o ozbiljnoj problematici, čije nam rešavanje tek predstoji. Posmatrač je sučeljen sa realnošču date situacije, o kojoj će možda više i podrobnije promisliti zahvaljujuči ovim istinskim dokumentima i svedočanstvima nesnađenih migranata širom planete. Ova izložba se bavila onim najstrašnijim posledicama i time uperila svetlo na mesta na koja se često sami ne usuđujemo da pogledamo.
Reka Husar: Važno je istaći pozitivno dejstvo seoba na kulturu i na sferu umetnosti. Mislim da seobe teraju društvo da bude otvoreno, da prihvati druge i da se menja. To uvek uključuje eksperimentisanje i ko-kreaciju i proizvodi multikulturalni životni tok koji je otvoren, raznolik, živ i živahan.
Alen Velter: Uvek sam bio veliki ljubitelj ideje da umetnost i kultura spajaju ljude i dovode do interakcija na zajedničke teme. To uvek predstavlja novo iskustvo. Mislim da je danas veoma važno da sagledamo pozitivne efekte seoba, ako želimo da zajedno živimo u našem svetu neprekidne globalizacije. Širite ljubav, to je poruka!
Autorka: Marina Marić
Foto: Marko Pudić
