Jedna od najlepših plaža na čitavom dunavskom toku neguje tradiciju dugu skoro dva veka i još od tada važi za jednu od omiljenih novosadskih lokacija među svim generacijama. O Dunavu i Štrandu ispevane su brojne pesme, za ovo mesto mnoge vezuju lepe uspomene i anegdote, a ovaj važan gradski toponim pretrpeo je brojne uspone i padove, te postao jedan od značajnih čuvara istorije Novog Sada. Iz modernije istorije Štranda pamtimo neke od sportskih i kulturnih aktivnosti koje su pretvorile plažu u pravi mali letnji raj za sve sugrađane i turiste, a u godini Evropske prestonice kulture Štrand postaje jedinstvena kulturna atrakcija zahvaljujući novom programskom luku Dunavsko more. U spoju kulture i ekologije, sa osvrtom na bogatu tradiciju dunavskog regiona, programi Evropske prestonice kulture u narednih mesec dana pokazaće nam da se i kroz performanse, koncerte, radionice, panele, debate i druge slične događaje može graditi ekološka svest, a istovremeno i uživati u čarima najveće novosadske plaže.
Plaža stara 111 godina
Prvi zapisi o kupačima na Dunavu datiraju iz 1827. godine, kada su plaže postojale na sremskoj strani, a prevoz su nudili lokalni ribari. Međutim, Novosađani su tražili bolju lokaciju, na mirnijem delu Dunava, i našli su je baš ovde, na današnjem Štrandu. Zvanično otvorena 1911. godine, najveća gradska plaža izdala je i svoj tehnički opis naredne godine, kada je definisala prvobitnu teritoriju dužine pola kilometra i širine 60 metara. Potom, 1913. godine akcionarsko društvo Štrand preuzima u svoje ruke obaveze oko razvoja plaže, te dolazi doba njene ekspanzije. Grade se čuvene drvene kabine, među kojima je bilo i frizerskih salona, prodavnica, poslastičarnica i drugih objekata, uskoro je izgrađena i biletarnica, zelenilo je redovno održavano, kupači su mogli da predahnu u nekom od restorana, a pri ruci su im bili i tuševi i punktovi za decu. Tako nastaju i dobro poznati sportovi poput picigena, kečketa (tenis rukom), kurendola (tzv. nožni tenis), kao i tenis glavom – sada već kultni nezvanični sportovi koji su do dan-danas ostali glavna zanimacija kupača, a nije retkost da na Štrandu zateknete i takmičenje u nekoj od ovih disciplina.
Štrand kao mesto susretanja
Ovde su se okupljali svi viđeniji pesnici, pisci, umetnici i političari, od kojih su mnogi isticali Štrand kao najlepši deo Novog Sada. Dobrostojeće stanovništvo mahom je do plaže dolazilo čuvenom Trčikom, čija se završna stanica nalazila kod ulaza na Štrand. Ostali su uglavnom pristizali peške ili na starom dobrom biciklu, ali čini se da Štrand, sam po sebi, nije mario za ovakve razlike.
Centar kulturnog leta u godini titule
Potencijali najvećeg novosadskog kupališta godinama unazad su korišćeni na različite načine, koji su nekad kritikovani, nekad hvaljeni, ali uvek održavaju ovaj lokalitet živim i omiljenim među sugrađanima. Letnji sportovi našli su značajno mesto na Štrandu, poput basketa i odbojke na pesku, tako da su ovde održavana i brojna velika takmičenja, čak i na međunarodnom nivou. Ipak, u godini kada je Novi Sad Evropska prestonica kulture, bilo je nezaobilazno da omiljena letnja lokacija postane i mesto za neka od kulturnih dešavanja. Sasvim sigurno ne postoji bolje mesto za skretanje pažnje na važne teme koje se tiču same plaže i Dunava – a dotiču se njihovog očuvanja, ali i očuvanja čitave planete. Novi programski luk Dunavsko more okuplja domaće i inostrane umetnike i aktiviste ujedinjene u ideji da se osim uživanja u lepotama dunavskog toka, pažnja mora obratiti i na njegov kvalitet.
I zato Štrand postaje peskoviti centar kulturnih dešavanja od 22. do 31. jula, čime započinje Dunavsko more. Kao obala susretanja ekoloških umetničkih intervencija, performansa, angažovanih radova, čiji su tvorci domaći i inostrani umetnici, i svih znatiželjnih posetilaca Štranda, paviljon pozicioniran ispod Mosta slobode ponudiće celodnevni program za sve prisutne.
Šta nas čeka na Paviljonu na Štrandu?
Na jedinstvenom Paviljonu na Štrandu, očekuje nas svetski poznati cirkuski kolektiv iz Francuske Compagnie XY sa performansom Les Voyages, koji donosi igru gravitacije i let iznad dunavskog mora, potom performans Šav koji će nam predstaviti kompoziciju za klavir i šivaću mašinu, a tu je i multidisciplinarni događaj Becoming an Island, koji će kroz vizuelnu umetnost i nauku predstaviti svoje viđenje budućnosti Dunava. Paviljon donosi i ambijentalnu instalaciju Ekotopie, sačinjenu od nekoliko interaktivnih elemenata poput pametne kuće i radio-stanice, putem kojih će pristuni moći da sagledaju sintezu umetničkog i naučnog viđenja zagađenja, konzumerizma, hiperproizvodnje, eksploatacije prirode i sličnih uvek aktuelnih problema. Taktilno i senzorno iskustvo Ekotopie suočiće nas sa mnoštvom pitanja, ali i novih vizija kao odgovorima na postojeće probleme savremenog društva, dok će norveški umetnik i eko-aktivista Morten Jensen Vagen uz pomoć posetilaca Štranda od otpada praviti alate za zaštitu od ekoloških katastrofa.
Kako umetnost ponovo vratiti prirodi? Kako putem umetnosti vratiti čoveka prirodi? Ova pitanja postaviće eko-umetnička intervencija Biofabrika i izložba Biofilija, a otvorena panel diskusija pokušaće da na njih odgovori. Naučnici će nas kroz radionice Panonske bašte udruženja Ekonaut i Habiprot upoznati sa značajem pčela za planetu, tajnim životom insekata i zanimljivom neuronaukom, a Kolektiv Minipogon uključiće sve korisnike Štranda u niz akcija za Uštimavanje održive zajednice.
Omladinski događaj „razmene održivosti” promovisaće pravu Novosadsku kulturu življenja, u Zelenom bioskopu gledaćemo Zemlju meda i Tajni život drveća, a kako se leto na Štrandu ne može zamisliti bez muzike, zabavljaće nas Youth Danube Big Band & Summer Jazz Academy, Stray Dogg, Dina Jašari, Planet Opal, Raspevani mostovi, Dothemath and Cuban Chamber of Commerce, dok će Paviljon i ovu programsku celinu zatvoriti Nadav Dagon.
Tekst: Leona Pap
Foto: Jelena Ivanović
