Nikola Tesla je jedan od onih naučnika koji su udarili temelje današnjoj „električnoj kulturi“ i ubrzali tehnološku revoluciju koja je tokom 20-og veka izmenila planetu. Malo je naroda u svetu koji mogu da se pohvale takvim naučnikom, futuristom i vanvremenskim genijem. Svetski poznat i priznat, nikada se nije odrekao svog srpskog porekla. S obzirom na to da mu je otac Milutin bio pravoslavni sveštenik, a majka Georgina-Đuka poticala iz svešteničke porodice Mandić, Tesla je bio predodređen da studira na Bogosloviji, ali se, posle teške devetomesečne bolesti, ipak upisao na studije tehnike u Gracu. To je odredilo njegov život i usmerilo ga na put svetlosti kojom će on, vođen fascinantnim umom i željom da unapredi čovečanstvo, obasjati svet.
Iako možda nikada nije boravio u Novom Sadu, on je počasni građanin grada koje će u godini titule veličati njegovo ime.
Vanvremenski izumitelj
Daleko ispred svog vremena, bio je osoba sa najvećim brojem patenata registrovanih u Sjedinjenim Američkim Državama. Pronalazač je indukcionog motora, koji je proglašen za jedan od deset najvećih izuma svih vremena, zatim obrtnog magnetnog polja, polifazne naizmenične struje, kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije. Konstruktor je generatora struje visoke frekvencije i pionir na polju radija i bežičnog prenosa, radara, robotike i rentgenskih zraka. Svetska izložba u Čikagu, 1893.godine, predstavljala je pobedu Tesline primene naizmenične struje i prekretnica je u istoriji korišćenja električne energije. Te večeri, celokupan čikaški EXPO bio je osvetljen stotinama hiljada električnih lampi s ugljenim vlaknima i ostao je upamćen kao „Grad Svetlosti”. Teslin koncept proizvodnje, prenošenja i korišćenja naizmeničnih struja usvojen je prilikom gradnje hidroenergetskog sistema na Nijagarinim vodopadima i tada on staje rame uz rame sa velikanima kao što su Volta, Amper, Kelvin ili Faradej. Želeo je da sagradi nevidljive mostove i poveže ljude koji su hiljadama kilometara udaljeni jedni od drugih. Preko emisione stanice, koju je sagradio u blizini Njujorka, trebalo je da, bežičnim putem, celom svetu prenosi ne samo vesti, nego i muziku i fotografske snimke. Usled povlačenja finansijske podrške projektu, ova velika zamisao ostala je Teslin neostvareni san.
Značaj Tesle
Povodom stogodišnjice Teslinog rođenja, 1956.godine, u Sjedinjenim Američkim Državama izdata je poštanska markica sa naučnikovim likom i natpisom „Nikola Tesla, američko-srpski genije”, poznata kao „Zauvek markica”, sa kojom uvek može da se pošalje standardno pismo. Na Generalnoj konferenciji za tegove i mere, 1960.godine, usvojeno je da jedinica međunarodnog SI sistema dobije naziv – Mera za magnetnu indukciju „tesla“. Univerzalni značaj Teslinog dela potvrđen je i 2003.godine, kada je UNESCO, arhivu i deo pokretnog dokumentarnog naučnikovog nasleđa, uvrstio u registar „Pamćenje sveta”, koji je najviši oblik zaštite nekog kulturnog dobra.
Počasni građanin našeg grada
Novi Sad je Nikolu Teslu 1936.godine, još za njegova života, proglasio za svog počasnog građanina. Godinu dana ranije, u Novom Sadu, pokrenut je radio-časopis Tesla. Njegovo ime nosi jedna od ulica Novog Sada. Njen naziv, ukinut tokom Drugog svetskog rata, vraćen je posle oslobođenja. Teslino ime nosi i jedna od osnovnih škola u gradu, jedan od studentskih domova, a u naselju Telep osnovana je i Mesna zajednica Nikola Tesla. Novosadski Dnevnik je štampao roman Radovana Zdralea o Nikoli Tesli. U Elektrovojvodini postoji memorijal muzejsko-galerijskog tipa posvećen Nikoli Tesli, sa naučnikovom bistom. Iako Novi Sad nikada nije imao priliku da ugosti Teslu, on je u Novom Sadu na svakom koraku, živi kroz svoja dela koja je ostavio celom čovečanstvu, kroz umetničke forme posvećene njemu.
Doček 2022. uz Teslu
Grad se dostojno odužuje svom počasnom građaninu. Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture odaje počast Nikoli Tesli kao poznatoj figuri globalne kulture i slavi njegovo neprolazno delo kroz pozorišnu predstavu Tesla: izumetnik, koja će se, u saradnji sa Srpskim narodnim pozorištem, premijerno odigrati 31.decembra u centru grada. Posle predstave uslediće Teslina svetlosna galerija, dodatni program organizovan u čast velikog naučnika u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Biće to jedinstveni svetlosni događaj, spektakl unutar dočeka Nove godine i uvod u veliko otvaranje Evropske prestonice kulture 13.januara. Gledaoci će moći da uživaju u spektakularnim projekcijama koje su inspirisane Teslinim idejama i pružiće im se prilika da promene svoju uobičajenu percepciju Podgrađa i dožive svetlosni preobražaj stvarnosti.
Autorka: Mina Mihailović
Foto: Pixabay
