Verujemo da vam je većina imena, ako ne i sva, iz teksta o piscima Novosađanima i onima koji su deo života proveli u našem gradu, poznata. Danas pak želimo da vas upoznamo s novim imenima i novim likovima.
Ko su ljudi koje možete sresti u gradu, ali i na policama knjižara? Poznajete li mlade savremene novosadske pisce? Upoznajte ih kroz nijhovo stvaralaštvo. Donosimo pet knjiga pet različitih novosadskih pisaca aktivnih danas, pet preporuka za uživanje, razmišljanje, osećanje, ali i pet potencijalnih poklona za predstojeće praznike.
Proleće se na put sprema, Bojan Krivokapić
Bojan Krivokapić mlad je pisac rođen 1985. godine, a Proleće se na put sprema njegov je roman prvenac iz 2017. godine u izdanju Red Boxa, kasnije izdat i od strane Buybooka, što ga čini dostupnim i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pored Srbije. Proleće je roman o dečaku Gregoru, njegovoj porodici i precima – sirov, ali istovremeno i nežan. „Ovo je roman o dečaku koji je voleo da plete, o desetak baba od kojih su neke motale duvan i decenijama gledale u more, o bolnicama, smokvama u Skadru, o Istri, kolonistima, Jugoslovenima, o izmicanju tla pod nogama, o borbi – za bolji život“, stoji na koricama. Uzmite u ruke Proleće ako ste jugonostalgičar, a i ako niste, kao što je i Krivokapić u intervjuu za magazin Optimist rekao da nije, iako „nemam problem da mi se prilepi i ta etiketa. Pre bih rekao da sam neko ko voli ljude i želim da nam svima bude bolje, koliko god to nekima isprazno zvučalo.“ Uzmite ga ako želite da čitate o dečaku koji želi da plete, pleše i voli. Odlomak možete pročitati ovde.
Pioniri maleni, mi smo morska trava, Andrea Popov Miletić
„Ne obazirući se na tradicionalne uzuse romana, Andrea Popov Miletić piše omaž jedinstvenom osećanju vremena i prostora, moru i željenom Mediteranu. Višestruko posredovanom pričom govori o sećanju, ponovnom konstruisanju lične istorije, porodice, kao i pronalaženju osećaja koji nas određuje. Pioniri maleni, mi smo morska trava je poetski kaleidoskop i tako se treba i čitati: iznova uranjajuci sve dublje u svet koji se u njemu raspliće.“ I drugi naš izbor roman je iz pera Novosađanke koji govori o jednom jugoslovenskom detinjstvu. Pioniri maleni, mi smo morska trava izdao je Treći trg 2019. godine, što je bila nagrada na konkursu ove izdavačke kuće za prvu knjigu. Andrea Popov Miletić pre romana objavljivala je kratke priče i pobeđivala na konkursima, a Pioniri, po rečima autorke, iako sadrže njena sećanja, nisu autobiografski roman. Dopašće vam se ako volite poeziju i nelinearnu strukturu pripovedanja, kao i ako želite da se u tuđim sećanjima prepoznate i doživite ih kao svoja. Pročitajte odlomak ovde.
Pramatere, Marijana Čanak
Knjigu priča Pramatere novosadske autorke Marijane Čanak objavio je 2019. godine Zenit iz Novog Sada. Autorka je novosadska prozaistkinja, novinarka, regresoterapeutkinja i učenica afričke filozofije Ifa. Pramatere su dom njenim ženskim likovima – sestrama, majkama, bakama, pramaterama. Nastale su zahvaljujući autorkinom istraživanju sopstvenog genealoškog stabla. Urednik izdanja je Bojan Krivokapić, autor gorepomenutog Proleća, a o Pramaterama on kaže sledeće: „Teme, situacije, pitanja o kojima progovaraju junakinje direktno nas pozivaju da i mi postanemo deo istih. Nema nazad. Ljubav, porodica, kuća, starost, mladost…moglo bi se nizati dalje. Autorka vešto, stamenim književnim jezikom protkanim britkim humorom, gradi priče koje nam uzdrmavaju temelje kuća u koje smo poverovali. Pramatere su knjiga iz koje se kroz polifoniju javljaju sestre, majke, bake, pramatere… I onda, najednom, shvatimo da smo i mi jedna od njih.” Jednu priču Marijane Čanak možete pročitati ovde.
Bočne grane evolucije, Dušan Vejnović
Dušan Vejnović novosadski je pisac, prevodilac i psiholog. Dosad je objavio zbirke pripovedaka Tvrdoglave beline (za koju je dobio nagradu Đura Đukanov), zbirku pesama Posebne potrebe, roman Jako i nikome, te zbirku priča Bočne grane evolucije, u izdanju Partizanske knjige 2017. godine. O Bočnim granama evolucije urednik Vladimir Arsenić napisao je sledeće: „Vejnovićeva proza nam svakako ne dozvoljava da se uljuljkamo u lagodnost narativa, ona nas suočava s njegovim krhotinama, s njegovim gotovo pa otpadom iz kojeg niče na momente urnebesno duhovita, a na momente i zastrašujuće opipljiva priča o nama, danas i ovde.“ Odlomak pročitajte ovde.
Prima furia, Marina Radovanović
Nakon dva predloga romana i dve zbirke priča, dotičemo se i poezije, i preporučujemo još jedan prvenac. Marina Radovanović novosadska je pesnikinja i lekarka koja je ranije objavljivala pesme u zbornicima, periodici, inetrnet časopisima i na blogovima. Prima furia ugledala je svetlost dana zahvaljujući tome što je pobedila na konkursu biblioteke „Karlo Bijelicki“ za prvu knjigu. O njoj član žirija Branko Ćurčić kaže sledeće: „Pesme autorke Marine Radovanović ne ostavljaju mnogo prostora za razmišljanje. Aktuelne i angažovane, direktne, one su iskreni izliv besa i potrebe za suprotstavljanjem, za velikim NE represiji nad ženom kao neravnopravnim činiocem nepravednog društva, nepravednog za svakog i u svakom pogledu. Žena Marine Radovanović, junakinja i antijunakinja, protagonista i antagonista, bez obzira na okolnosti i neravnopravne bitke, postaje heroina savremenog doba, bahantkinja koja silovito kida meso postojećeg i trulog, crvljivog, i sa kojom u isto vreme manipulišu više sile, sputavajući pravila i podrazumevani odnosi. Tarantinovska osvetnica nema saveznike, ali ima nešto daleko ubojitije, ima reči: /Analiziram / I volim / Upijam / Uzimam / Imitiram / Tučem / Tučem te / Dok ne zabridiš i prokrvariš / Kao i ja za tobom / Adame / (iz pesme „Menstruala“).“ Trenutno je u pripremi Marinina druga zbirka Via Dolorosa, a neke pesme iz nje možete pročitati ovde.
