Ovogodišnji Doček po mnogo čemu je jedinstven i poseban, neponovljiv i drugačiji. Ne samo što će predstavljati neponovljivu umetničku proslavu interkulturalnog identiteta grada Novog Sada, gde će se slaviti vrednosti raznolikosti i stvaralaštva kroz tradicionalni i savremeni umetnički izraz, već ćemo na ovaj način odati počast mnogim srpskim velikanima nauke i umetnosti koji su menjali svet, a čija imena vezujemo uz Novi Sad i Novosađane.

Jedinstvenom proslavom Doček, spajamo dva kalendara kroz dva datuma (31. decembar i 13. januar), dva pisma (ćirilicu i latinicu), dve umetnosti (vizuelnu i izvođačku) i dva programska koncepta – Energiju i Vreme. Ova dva fenomena – energija i vreme, biće pretočeni u niz umetničkih događaja inspirisanih likom i delom čuvenih srpskih naučnika i umetnika, počev od Nikole Tesle, koji će u novogodišnjoj noći preobraziti naš grad u svetlosnu galeriju. Tada će se na jedinstven umetnički način premostiti obale Dunava, kao što je i sam Tesla prešao preko mosta pre tačno 130 godina, kada je 1892. god. vozom iz Budimpešte, kroz Novi Sad i Podgrađe, otišao u prestonicu Srbije. Te iste godine on je osvetlio Novi Sad, donevši električno osvetljenje u ovaj grad, ubrzo nakon Londona, Pariza i drugih velikih gradova u Evropi. Iako nikada nije boravio u Novom Sadu, Tesla je bio proglašen za njegovog prvog počasnog građanina, 1936. godine.

Tesla kao izumitelj XX veka

Tesla je bio čovek koji je koračao daleko ispred svog vremena, pa čak ni danas ne možemo u potpunosti da sagledamo sve vrednosti i posledice njegovih izuma. Zaslužan je za više od 700 izuma. Najpoznatiji je po otkriću naizmenične struje, ali njegov rad je takođe doprineo napretku na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, rasvete, robotike… Njegova pronalazačka epoha započela je još u Budimpešti, ali je u Americi došao do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio… Po Teslinim patentima sagrađena je prva električna centrala na naizmeničnu struju, na Nijagarinim vodopadima. Kada je Tesla umro, 7. januara 1943. god, gradonačelnik Njujorka Fjorel H. Lagvardije je rekao Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje sve veće. Teslina urna sa pepelom danas se nalazi u Teslinom muzeju u Beogradu.

Proslavom 31. decembra, Novosađani će imati priliku da Doček 2022. godine proslave uz premijernu izvedbu dela predstave Tesla izumetnik u režiji Nebojše Bradića, a po motivima knjige Vladimira Pištala, Tesla, portret među maskama, ali i da upoznaju Teslu. Ovaj naučnik je i izumitelj, i umetnik, jednom rečju izumetnik, kako ga je nazvao Laza Kostić. Zar nije on zapravo od nauke pravio umetnost?

Kada je 1893. god. na World Expo sajmu u Čikagu Tesla predstavio naizmeničnu struju, svi su ostali u čudu, naročito kada je kroz sebe propustio struju, praveći svetlo. Teslina svetlosna galerija, režirani audio-vizuelni spektakl evropskih umetnika iz domena vizuelnih instalacija, zajedno sa aktuelnim imenima domaće i evropske muzičke scene održaće se u baroknom ambijentu obnovljenog Podgrađa Petrovaradinske tvrđave. Prostorne instalacije će otkriti različite aspekte svetlosti kao sredstva umetničkog izraza, koji aktuelizuju različita Teslina otkrića, ali i Tesline neostvarene snove. Neki od najznačajnijih evropskih umetnika pretvoriće Podgrađe u veliki energetski bljesak sa druge strane Dunava! Umetnici će ilustrovati ono što nam je Tesla poručio – da život ima mnogo različitih formi, a da je zadatak naučnika da ih pronađu.

Heroji nauke, umetnosti i Zeniteuma :: 2022

Svečano otvaranje Evropske prestonice kulture planirano je za 13. januar, kada počinje nova godina po gregorijanskom kalendaru, kod nas poznatije kao Srpska Nova godina. Ovaj jedinstven trenutak u istoriji Novog Sada obeležiće do sada neviđena umetnička predstava Zeniteum :: 2022, u režiji slovenačkog avangardnog reditelja Dragana Živadinova. Biće to dramska, muzička i plesno-akrobatska simfonija, sa preko 60 umetnika na sceni, modernom scenografijom i kulisom arhitektonskog giganta – Banovine, koje je delo arhitekte Dragiše Brašovana. Sve ovo očekuje nas na Bulevaru Mihajla Pupina, sa simboličnim početkom u 20.22 časa. Svečano otvaranje Evropske prestonice kulture slavi nauku i umetnost, kao dva osnovna čovekova uporišta.

Dvoje centralnih protagonista predstave Zeniteum :: 2022 su dva velikana srpske i svetske nauke, koji su u tesnoj sprezi sa Novim Sadom – Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković. Milanković je poslužio i kao inspiracija za interaktivnu multimedijalnu izložbu Vreme i Vaseljena, autora dr Dušana Jovovića i prof. dr Aleksandra Petrovića, koju ćete imati priliku da pogledate 13. januara u Studiu M.

Milutina Milankovića je NASA uvrstila u 10 najvećih umova svih vremena, koji su proučavali Zemlju. Istakao se u nizu naučnih disciplina: matematici, astronomiji, klimatologiji, meterologiji, geologiji, geofizici, geografiji i građevinarstvu. Predavao je matematiku i nebesku mehaniku, pionir je raketnog inženjerstva, potpredsednik SANU u tri mandata, prvi Srbin doktor tehničkih nauka… Milutin Milanković je tvorac najpreciznijeg kalendara na svetu, tzv. Novojulijanskog, koji smo pominjali kada smo objasnili zašto slavimo godinu 7530. Njegov kultni naučnofantastični roman Kroz vasionu i vekove, objavljen je 1928. godine, baš u Novom Sadu, u Letopisu Matice srpske, najstarijem književnom časopisu u Evropi. Nakon njegove smrti, 1958. godine, neki naučnici osporili su njegovu “astronomsku teoriju”, ali deset godina kasnije su ponovo počeli da je razmatraju.

Pored Milankovića, glavna protagonistkinja je naučnica Mileva Marić Ajnštajn, koja je sa slavnim mužem Albertom Ajnštajnom učestvovala u formulisanju teorije relativiteta. Školovala se u Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu, a kasnije studiravši na Politehničkom institutu u Cirihu, bila je jedina devojka u grupi od šestoro studenata i tek peta žena koja je uopšte bila primljena na ovaj institut. Ali, Mileva nikada nije diplomirala. Tek mnogo godina kasnije kada je objavljena knjiga i ljubavna pisma, naučni svet je saznao da je Mileva, u najmanju ruku, bila Ajnštajnov ravnopravni partner u istraživanjima, koja su dovela do objavljivanja revolucionarnih radova 1905. god. Postalo je jasnije zašto je Albert bez pogovora, uprkos veoma lošem odnosu prema Milevi i sinovima, pristao da joj da celokupan novčani iznos Nobelove nagrade.

Nadamo se da će u budućnosti biti otkriveno koliki je uistinu naučni doprinos Mileve Marić Ajnštajn i u kojoj meri je ona bila „pokretački um“. Ono što mi danas znamo je činjenica da je Mileva bila je žena koja je nakon velike ljubavi, zajedničkog naučnog i istraživačkog rata, te komplikovanog i stresnog braka sa jednim od najvećih naučnika XX veka, imala težak i traumatičan život. Analitičari rada Alberta Ajnštajna su saglasni da je on najznačajnije radove objavio te „annus mirabilis 1905“, dok je nakon toga njegov inovatorski, kreativan rad gubio na zamahu i nikada nije dostigao nivo iz 1905. god. Kuća koju je Milevin otac sagradio 1907. godine u Kisačkoj ulici u Novom Sadu i danas provlači posetioce.

Osim Mileve Marić i Milutina Milankovića, inspiracija za svečanu proslavu Zeniteum :: 2022 pronađena je i u srpskom avangardnom pokretu – zenitizam, koji je jedini uspeo da pređe granice tadašnje Jugoslavije i da postane cenjen u Evropi. Iza ovog pokreta je stajao Ljubomir Micić, osnivač časopisa Zenit. Pokret Zenitizam se razvijao i oslanjao na časopis Zenit, koji je bio njegova osnovna i najvažnija baza. Zenit je bila mesečna internacionalna revija za umetnost i kulturu, koja je izlazila od februara 1921. do aprila 1924. god. u Zagrebu, potom od 1924. do decembra 1926. god. u Beogradu. Sa ovim časopisom su sarađivali Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Stanislav Vinaver, Rastko Petrović, kao i međunarodni saradnici Aleksandar Blok, Jaroslav Sajfert, Vasilij Kandinski, Anri Barbis…

Po obrazovanju Micić je bio profesor filozofije, u mladosti je glumio, zatim je bio književnik, pisao je pesme, prozu na srpskom i francuskom jeziku. Bio je pozorišni, likovni i književni kritičar, urednik više časopisa i knjiga… On je antitežu zapadnjačkoj utilitarnosti pronašao u vitalnosti i prostodušnosti Balkanca, kao jednu novu silu i snagu koja dolazi sa istoka. Tako je stvorena metaforička figura Barbarogenija i termin “Balkanizacija Evrope, a ne evropeizacija Balkana”. Časopis Zenit je sve vreme svog postojanja ostao okrenut novijim medijima i granama umetnosti (radiju, filmu, džezu), zastupajući antitradicionalizam i antimilitarizam, sa čovekom u središtu pažnje. Umro je u Jugoslaviji 1971. god.

Prva srpska kompozitorka

Još jednoj ženskoj heroini ovogodišnji Doček će odati počast. Ona je jedna od najoriginalnijih stvaralačkih ličnosti u srpskoj muzici XX veka, prva srpska kompozitorka – Ljubica Marić. Naime, muzička podloga Zeniteuma jeste omaž upravo prvoj srpskoj kompozitorki, a delo je kompozitorke Dragane Jovanović, čiji će umetnički doživljaj upotpuniti orkestar u sastavu 24 akademska trubača, među kojima je i Laura Vukobratović, sa kojom smo nedavno porazgovarali. Ljubica Marić je svoje prve kompozicije pisala inspirisana baštinom evropske prošlosti, dok se u njenim kasnijim delima ocrtava duh Balkana i do izražaja dolazi narodna muzička tradicija. U svojoj muzici ostvarila je sintezu srednjovekovne muzike i avangardnih iskustava muzike XX veka. Ona je prvi kompozitor koji je upotrebio crkvenu melodiju, poreklom iz vizantijske duhovne muzike za stvaranje lične, neliturgijske kompozicije. Njeno stvaralački najpotpunije razdoblje bilo je između 1955. i 1963. god, a bila je među prvim ženama dirigentima u Evropi. Unesco je 2009. god. u kalendar bitnih godišnjica uvrstio i stogodišnjicu rođenja ove srpske kompozitorke.

Brašovanova Banovina na Bulevaru Mihajla Pupina

Scenografija ovogodišnjeg Dočeka biće postavljena ispred zgrade Banovine, koja je svojevremeno uvrštena među najinovativnije i najznačajnije građevina XX veka, prema prestižnom izdavaču u oblasti arhitekture i umetnosti, Fejdon-u. Banovinski kompleks u Novom Sadu je impozantno javno zdanje, čiju jedinstvenu kompoziciju čine dve odvojene zgrade – Banovinska palata i Većnica, podignute u razdoblju od 1936. do 1940. god, u stilu moderne, a projektovao ih je Dragiša Brašovan.

Osnovna namera Dragiše Brašovana bila je gradnja asocijativnog objekta, koji bi simbolizovao izgled dunavskih lađa koje plove u neposrednoj blizini. Brašovan je, ne samo uspešno realizovao ovu ideju, već je projektovanjem palate takvog volumena i kontura, pokazao vrhunsko autorsko majstorstvo. Gigant bauhausa svojim oblikom podseća na Nojevu barku, sa koje je on pre 7530. godina spasao svet. Ne propustite da 13. januara vidite kako će ova barka biti transformisana u svemirski brod na kom ćemo, kroz predstavu Zeniteum, otputovati pravo u vasionu!

Dragiša Brašovan je najveće ime srpske međuratne moderne arhitekture, a zgrada Banovine nalazi se na jednoj od najznačajnijih gradskoj prometnica, Bulevaru koji danas nosi naziv po čuvenom naučniku Mihajlu Pupinu. Zahvaljujući njemu mi danas komuniciramo na daljinu.

Baš kao što je Micićev zenitizam bio izraz duha vremena Evrope posle velikih stradanja u Prvom svetskom ratu, tako će i novosadski Zeniteum :: 2022 biti prvo slavlje u vreme posle velike svetske pandemijske krize. Ovogodišnji Doček i svečano otpočinjanje godine u kojoj će Novi Sad nositi titulu Evropske prestonice kulture, predstavlja spoj različitih vidova umetnosti i nauke, ljubavi i slobodnih misli, koji će naš grad postaviti u zenit kulturne mape Evrope.

Autorka: msr Ljiljana Dragosavljević Savin, istoričarka

Foto: Jelena Ivanović, Vladimir Veličković, promo