Distrikt će i ove jeseni zasijati kao centar umetnosti i kulture, zahvaljujući jednoj od najprepoznatljivijih umetničkih smotri u ovom delu Evrope – Kaleidoskopu kulture. Od 5. septembra do 5. oktobra, ovaj obnovljeni umetnički kvart na Limanu biće domaćin pet nedelja vrhunskih umetničkih programa, obuhvatajući primenjenu umetnost, književnost, izvođačku umetnost, arhitekturu i vizuelnu umetnost.
Distrikt, obnovljen u okviru projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture, postao je novo mesto kulturnih dešavanja u gradu. Prostor bogat istorijom i industrijskim nasleđem sada služi kao epicentar savremene umetnosti i kulture. Nakon svečanog otvaranja Kaleidoskopa kulture, tradicionalnim koncertom klasične muzike na Korzu, posetioci će moći da uživaju u raznovrsnim programima u prostorima u Distriktu, istražujući različite umetničke forme.
Podsetimo, prošle godine, u okviru Kaleidoskopa kulture, otvorena je stalna multimedijalna postavka Duh mesta – prvi vek Distrikta, koja ističe upravo stogodišnju transformaciju ovog urbanog prostora iz industrijskog centra u savremeni prostor za kulturu. Dok čekamo septembar i novu dozu kulture u gradu umetnosti, posetite ovu izložbu i prošetajte Distriktom, a mi vas bliže upoznajemo sa jedinstvenim prostorima koji će ove jeseni postati mesta nezaboravnih umetničkih doživljaja.
Ključni prostori za kulturu u Distriktu
Proizvodnja: Na ulazu u Distrikt, gde ćete ugledati impresivnu instalaciju slova Distrikt Jugoslava Sivića, nalazi se objekat Proizvodnja. Zidove ovog prostora krase murali umetnika Arteza, Nataše Konjević i Pabla Astraina, simbolizujući industrijski razvoj ovog mesta. Nekada proizvodni pogon, danas je središte kulturnih dešavanja i epicentar alternativne gradske scene, koji će tokom ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture još jednom biti mesto sjajnih umetničkih programa.
Radionica: Ovaj niz od jedanaest objekata, nekada deo industrijskog kompleksa Petar Drapšin, sada je dom nezavisnih umetnika, ali u Saveza kolektivne umetničke prakse, čiji je rad započeo u martu ove godine. Radionice su transformisane u alternativne prostore za umetnički izražaj, a ovde se nalazi jedina ustanova u Evropi za izradu umetničkih tapiserija, Atelje 61, gde se možete oprobati u tkanju.
Fabrika: Izgrađena pedesetih godina, Fabrika je danas prostor kulturnog centra SKCNS, kao i novosadski dom Francuskog instituta. Sa šest uličnih i osam dvorišnih prostora, nudi impresivne prostore za umetnost. Ovde se nalazi i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, osnovana kada je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture.
Biro: Osnovan 1923. godine kao Biro za arhitekturu, industrijsku gradnju i merenje zemljišta, ovaj objekat predstavlja delo arhitekte Mihajla Plaveca i inženjera Aleksandra Šumahera. Prostor je simbol urbanog razvoja i napretka Novog Sada.
Menza: Izgrađena 1947. godine, služila je radnicima industrijske zone, pripremajući do 110 obroka dnevno. Danas je simbol zajedništva i obnove posleratnog perioda.
Čeličana: Nekada deo fabrike Braća Kramer, Čeličana pretenduje da postane najveća novomedijska galerija u regionu, obogaćujući kulturnu ponudu Distrikta.
KS OPENS: Na mestu nekadašnje stolarske radionice, danas je Omladinski centar OPENS, ključni centar za omladinske aktivnosti od 2016. godine, kada je Novi Sad bio Omladinska prestonica Evrope.
Odmaralište: Ovaj objekat, deo fabrike Braća Kramer, kasnije je bio radionica za popravku skija i poznati ugostiteljski objekat. Simbol je socijalnog turizma i radničkog života.
Cinkara: Izgrađena 1926. godine, deo je kompleksa za toplo cinkovanje čeličnih struktura. Danas, zajedno sa Gvožđarom, čini najveću celinu Distrikta sa 11 nezavisnih prostora za kreativne i kulturne industrije.
Skladište: Izgrađeno 1927. godine, služilo je kao magacin fabrike Braća Kramer. Danas je svedok bogate industrijske istorije Distrikta.
Češki magacin: Najstariji objekat u Distriktu, izgrađen 1921. godine, služio je kao skladište za poljoprivredne proizvode. Proglašen spomenikom kulture, svedoči o bogatoj trgovinskoj i industrijskoj saradnji između Vojvodine i Češke. U njemu se danas nalazi bogato kulturno nasleđe Biblioteke Matice srpske, o čemu više možete pročitati u OVOM tekstu.
Lančara: Ovaj objekat, otvoren 1932. godine, nosi tradiciju proizvodnje lanaca, značajnog dela industrijskog razvoja Novog Sada.
Foto: Vladimir Veličković
